Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова Мађарске, Бугарске, Румуније и Аустрије.
Мађарска је ротациони председавајући Саветом ЕУ, а Аустрија је земља, која се до сада противила нашем приступању Шенгену и копненим путем, због страховања да ће доћи до раста илегалних миграција.
„За сада ствари иду по плану. Овај састанак је одржан како би се сагледао напредак Бугарске и Румуније у борби против илегалних миграција. Не заборавимо напоре Турске, која нам у том погледу много помаже – да се успешно боримо против илегалних миграција“, рекао је привремени премијер Димитар Главчев.
На састанку су министри донели одлуку о стварању додатног заједничког контингента од 100 људи дуж бугарско-турске границе. По речима министра унутрашњих послова Атанаса Илкова, чак и да две државе буду примљене у Шенген почетком 2025. године, контрола на граници између Румуније и Бугарске ће остати на снази још 6 месеци, с тим што неће бити онаква каква је сада, пренео је репортер БНР Николај Христов.
О финалној одлуци о пуноправном чланству Бугарске и Румуније у Шенгену гласаће се 12. децембра на Савету за правосуђе и унутрашње послове.
Од марта ове године укинута је контрола ваздушних и поморских унутрашњих граница са Бугарском и Румунијом, а сада две земље очекују укидање контроле и на копненим границама.
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је у кулоарима Парламента да ће Бугарска постати чланица еврозоне од 1. јануара, без обзира на протесте које организују представници коалиције „Настављамо промену - Демократска Бугарска“ (НП-ДБ). Он је..
Бугарска, као чланица Европске уније и савезник у НАТО, спремна је да активно учествује у проналажењу решења за мир и безбедност, изјавио је данас премијер Росен Жељазков на неформалном састанку шефова држава и влада ЕУ. „Безбедност Украјине је..
Проток избеглица и миграната неће престати, а Бугарска још увек нема јединствену националну политику по овим питањима. Потребна је водећа институција која ће координисати цео процес интеграције. Хоризонтално разбацана надлежност између бројних..