У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.

Зграфито керамика, у Бугарској позната и као „трновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец – некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.

Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.

„Технологија је кључна. Ако прескочите само један корак, цео суд може бити оштећен и завршиће као отпад“, објашњава Нешев. „Све што користимо је природног порекла – нема олова, нема штетних материја. Управо зато ови судови нису само украс, већ и потпуно безбедни за употребу у свакодневној исхрани.“

Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба – као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:

„Данас нико више не ради згафито техником – поступак је дуг, захтева огромно стрпљење и труд. Пећи су електричне, што драстично повећава цену производње, а уз све скупље сировине, завршни производ је често недоступан просечном купцу. Али, моја жеља је да млади, макар на трен, кад уђу у нашу радионицу, осете шта значи прави занат – како су живели наши преци и како су свој живот претакали у уметност. Волео бих да се ова керамика очува и да се нађе неко ко би наставио занат, јер ову лепоту не може заменити ниједна савремена технологија.“

Прочитајте још:

• Велико Трново – историјски град младог духа

• После дугог затишја у селу Бусинци се поново окреће грнчарски точак

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова