Песму „Излел је хајдук Дељо“ (Изашао хајдук Дељо) први пут су забележили фолклористи из Златоградског краја 30-их година минулог века. Први пут је снимљена на Бугарском националном радију у извођењу Надежде Хвојневе. Године 1965, за време првог Националног сабора бугарског народног стваралаштва у Копривштици, америчка фолклористкиња по имену Етел Рејм је чула песму у извођењу тада 23-годишње Ваље Балканске и остала је одушевљена.

Ваља Балканска је рођена у селу Арда, општина Смољан. Обдарена гласом изузетне лепоте и одличним музичим слухом, она није престајала да пева. Са 18 година, тајно је отишла на аудицију у Смољану. Каријеру је започела 1960. г. као солисткиња у Државном ансамблу народних песама и игара „Родопи.“ 

Недуго након што је Етел Рејм чула извођење Ваље Балканске у Копривштици, млади амерички етнограф Мартин Кејниг такође је био заинтригиран музичком културом Бугарске. Он је основао невладину организацију која се бавила проучавањем, документирањем и промовисањем традиционалне културе. У САД је имао прилику да чује снимке које је урадила Етел Рејм током свог боравка у Копривштици. Њих двоје су се сложили да обавезно морају да се сретну с Ваљом Балканском.

Кејниг је с тонском екипом и техником у Бугарску стигао 1968. г. И пошто у близини Смољана није било студија, технику су поставили у једној учионици с ниским плафоном. Ваља је стајала у једном ћошку собе, у другом су била два гајдаша, сви с микрофоном испред себе. Гајдаши нису професионални музичари, већ рудари: „Стефан Захманов из села Соколовци и Лазар Каневски из села Момчиловци били су тако фантастични јер су свирали од срца,“ говорио је Кејниг годинама касније.

Међутим, амерички фолклористи немају везе с избором песме „Излел је хајдук Дељо“ за Златну плочу – селекцију снимака који репрезентују земаљску цивилизацију, коју су 1977. године понела два свемирска брода – Војаџер 1 и Војаџер 2. Диск садржи фотографије и звуке природе, који имају за циљ да ванземаљским цивилизацијама представе биолошку разноврсност и богатство култура на Земљи. На плочи су се, поред звукова таласа, кише, ветра и животиња, нашли и поздрави на 55 језика, поруке америчког председника и генералног секретара УН. Нажалост, нашег језика нема међу тих 55. Међутим, на златној плочи је снимљено и 27 музичких нумера у трајању од 90 минута - од Баха, Моцарта, Бетовена и Стравинског до фолклора са острва Јава, из Сенегала, Заира, Аустралије, Мексика, Нове Гвинеје, Јапана, Грузије, Перуа, Азербејџана, Кине, Индије, са Соломонских острва и музике Навахо индијанаца из САД. Међу њима је своје место нашао и бугарски бисер „Излел је хајдук Дељо“. 

Глас Ваље Балканске – земаљски глас ванземаљских димензија, одавно је постао део Васионе. И данас је Ваља Балканска симбол мудрости бугарског народа, јединственог духа бугарског фолклора, доброте и човечности, вечне тежње за хармонијом и савршенством.

Снимак који често звучи у етеру јесте онај Ваље Балканске уз пратњу гајдаша Димитра Петковског, који је снимљен 1968. г. на сабору „Прослава хајдуштва“ на месту Агликина пољана код Сливена. 

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Мартин Кејниг, архива БНР, архива