Бугарска православна црква 18. августа обележава Успење Светог Јована РилскогЧудотворца, небеског покровитеља бугарског народа.
Рођен око 876. године у селу Скрино, у Осоговској планини, он је био једна од најзначајнијих фигура у Средњем веку и значајно је утицао на цео источнословенски свет. Живео је у доба тзв. Златног века Бугарске, када је хришћанство постало званична религија Бугара и када је почео процват бугарске књижевности и културе.
Још у својим младалачким годинама Јован Рилски је жудео да свој живот посвети Богу. Напустио је родно село и отишао у манастир где је примио монаштво, али је напустио и манастир те заживео испосничким животом у планини Рили где је основао Рилски манастир. Својим следбеницима оставио је писмени завет који рилски монаси памте и држе и данас. Светитељ пише да су они који су се предали среброљубљу, зашли од вере. Жудња за стицањем материјалног богатства удаљава човека од духовног усмерења које даје вера. У том смислу овај светитељев завет намењен је и свим савременим људима који желе да живе духовним животом.
Свети Јован Рилски упокојио се мирно у Господу 18. августа 946. годдине, у 70. години свог живота. Сахрањен је у малој цркви Рилског манастира.
Већ далеке 1985. г, у Великом Трнову је премијерно на тврђави Царевец одржан мултимедијални спектакл „Звук и светлост“. Повод је био обележавање 800. годишњице устанка Петра и Асена, који је довео до обнављања бугарске државности након двовековне..
Дана 15. новембра 1910. године, са импровизованог аеродрома у близини Софије, руски пилот Борис Маслеников подигао је у ваздух авион "Фарман". Наредних дана извршено је још неколико демонстрационих летова, у једном од којих су учествовали и представници..
"За мене је период од ослобођења од османске владавине до 1944. године изузетно важан и вредан, јер сматрам да је Бугарска у то време била на правом путу у свом развоју. Било је много личности са изузетним врлинама и вредностима, које нам данас..