Један од доајена домаће забавне музике – Јосиф Цанков, је за собом оставио стваралаштво, импресивно по обиму и по квалитету (преко 500 дела, која обухватају оперете, инструменталну, плесну, филмску и позоришну музику, старе шлагере и поп песме). Проглашен је творцем савремене бугарске поп музике, зачетником, па чак и "патријархом" бугарског шлагера.

Рођен је 1911. године у једној од најимућнијих и најобразованијих породица у космополитском граду Русеу. У дому његових родитеља говорио се француски, немачки и енглески језик, свирало се на клавиру,  водили су се разговори о уметности, књижевности и филозофији. Романтични и неодољиво шармантни Јосиф, који је ђак Роберт колеџа у Истанбулу и дипломирани правник Софијског универзитета "Свети Климент Охридски", имао је бројне таленте и разноврсна интересовања.

У Истанбулу се загрејао за кошарку и по повратку у домовину постао је суоснивач наше две националне репрезентације у овом спорту – мушке и женске. До краја живота остао је страствени филателиста. Музиком је почео да се бави са 6 година, са 11 је направио прве покушаје компоновања, а када је имао око 19. година створио је своју прву оригиналну песму под називом "Пођи са мном на Хаваје". Године 1936. био је међу оснивачима БНР и дао је идеје за многе музичке и дечје емисије. Од 1937. до 1941. године композитор је активно радио за веома популарно у то време музичко позориште "Одеон" и створио неколико успешних оперета. Поред тога, написао је огроман број валцера, фокстрота, румби, танга. Био је сувласник и директор прве бугарске фабрике грамофонских плоча. После 9. септембра 1944. године нова власт је покренула репресије против свих за које се сматрало да су због свог порекла политички непоуздани. Стваралачки рад Јосифа Цанкова био је веома ограничен. Његова музика, дефинисана као "буржоаска", није емитована на радију, забрањено је било њено извођење у позориштима и ресторанима. Тек почетком 50. година 20. века лед се отопио и Јосиф Цанков је запослен у новооснованој музичкој кући "Балкантон".

Његове најбоље песме настале су 60. година прошлог века у сарадњи са песницима Димитром Василевим и Димитром Точевим, а изводиле су их звезде бугарске поп музике попут Маргрет Николове, Георгија Кордова, Лили Иванове, Паше Христове. Године 1967. жири Међународног фестивала "Златни Орфеј" је, упркос високом признању публике, одбио да у такмичарском програму за нову бугарску поп песму величанственој композицији "Песмо моја, љубави моја", на текст Димитра Василева, додели Велику награду. У извођењу Јорданке Христове она је освојила трећу награду.

Дела Цанкова изводиле су и снимале звезде попут Жозефине Бејкер, Клаудија Виле, Артура Тесте, Јосифа Кобзона, Жилбера Бекоа… Данас, песме као што су "Сунчеви зраци", "Суботње вече", "Моје пролеће", "Сто гитара пева", "Пољуби ме", нису само успомене на младост старије генерације Бугара, већ и инспирација за младе извођаче, на чијем се репертоару оне често нађу у савременом аранжману или као кавери.

Ипак, "Песмо моја, љубави моја" је можда најслушанији, најзначајнији хит не само у стваралаштву Јосифа Цанкова и репертоару истакнуте бугарске певачице Јорданке Христове, већ и у бугарској музици уопште. "Ова песма ме прогања, она је неодвојиви део мене, мој заштитни знак. Неки новинари ме чак зову ˈГоспођа Песмо моја, љубави мојаˈ и то ми ласка" – рекла је у интервјуу телевизији БТВ Јорданка Христова. Јосифа Цанкова она назива "гигантском, свестраном, јако значајном фигуром" и признаје да обожава ту песму. "Она је свугде, она узбуђује! Јер се односи на нешто глобалније, људскије, нешто светско, а не на лични живот... има сасвим другачију поруку. Предивна песма: Песмо моја, љубави моја – и тачка! Објашњења нису потребна...".